Насловна

ПРОТИВ ЋУТАЊА

Е-пошта Печати PDF
Корак по корак, Македонију су претворили у плодно тло за препород фашизма. Забранили су јавно критиковање власти. На видик су извукли параполицијске формације. Подстакли су ксенофобију, расизам и нетрпељивост према маргинализованима. Развили култ генетски чистог етничког порекла. Прогласили су жене машинама за рађање. Трују теоријама завере. Дежурни кривци су проклети Грци, курва Европа, направедни Запад, комуњари, „влашки лоби“, а сада и Фуере. Државна пропаганда постала је инструмент контроле маса. Анатемисали су индивидуалност и критичко мишљење. Сеју семе нових деоба и конфликата. Увили су земљу у страх.

Македонија пати од избезумљеног вожда који се прогласио „последњом надом Македоније“.  Македонија пати од „фамилије“ и од вмровске камариле који подхрањују мегаломанију вожда и фрустрације народа како би могли да пљачкају. Пљачкају и пребацују у иностранство. Међутим,  Македонија највише страда од оних који ћуте и статирају у немом филму „Препород“. Кобајаги „грађани“ дремају по кафићима и ћуте. И  гледају како се „препород“ претвара у „разградњу“. Фашисти су око нас, где су антифашисти?

Ћуте бизнисмени. Ћуте о новим национализацијама. Ћуте о дилу са кинеским двоспратним аутобусима. Ћуте о пљачки у Сведмилк-у. Ћуте о хеликоптерима. Ћуте о струји. Ћуте о тендерима. Ћуте и залудно се надају да  им рекетарске тројке неће  закуцати на врата. А куцају свакодневно. Рекетријару,  глобе и конфискују.

Ћуте интелектуалци. Ћуте професори, лекари, писци, новинари, архитекте, уметници,  команданти и владике. Ћуте као рибе. И надају се тендерима. Ималу каријере и породице. Кооперанти, колаборанти, квислинзи. Уместо да врисну - шапћу. Шапћу кад критикују, грме кад хвале  власт Грујевиста.

Када је група грчких силеџија покушала да онемогући промоцију грчко-македонског речника, они су били једногласно и јавно етикетирани као фашисти, неонацисти и вандали. Политичари, интелектуалци и новинари су се такмичили у захтевима да се силеџије пронађу и казне. Наша „задња нада“ оценила је да је реч о великом проблему грчке демократије. Када је група македонских силеџија онемогућила трибину „ГЕМиџија“ у Струги, није било једногласне осуде да су они фашисти, неонацисти и вандали. Нико  јавно није питао где је била полиција да спречи  насиље. А када је „спонтано“ разбеснела гомила људи разбила мирни протест на скопском тргу,  оцене да је реч о фашистичком чину биле су критиковане  као политички некоректне, неумесне и претеране.

„Соросоиди“, издајице, „плаћеници“, „педери“, то годи ушима сеирџија, међутим, „фашисти“ - то је недозвољиво. Силеџије баца у депресију и загорчава кафу ћутолозима.

Очигледно, дупли стандарди код нас постали су легитмни. Оно што у Грчкој препознајемо као фашизам, код нас славимо као патриотизам. Македонија је постала силеџијска држава. Државне институције стале су у одбрану силеџија. Народни правобранитељ је слеп и поред тога што има очи, а Скупштина је потурила пепелом закључке властите комисије за човекова права. МУП је отишао најдаље. Да није било застрашујуће трагично, изнасмејали би се пријави против организатора протеста који су били криви због тога што су „псовањем, извикивањем и непристојним понашањем“ пореметили јавни ред и мир. На крају испашће да су силеџије тукле протестанте у име јавног реда и мира!

Сви који су се јавно заложили за компромис у спору око имена државе, укључујући и „ГЕМиџије“, сви су они од Грујевиста били проглашени предавницима и плаћеницима. Међутим, гле чуда,  није прошло много времена и грујевистички председник државе заложио се  за „разумни компромис“, али мегафони режима нису га прогласили издајником. Кротко су прихватили закаснелу мудрост Иванова. Престројили су се у складу са директивом коју је потписао генсек ВМРО-ДПМНЕ-а о томе да је потребно припремити народ за неизбежно. Након што су месецима лагали народ чувајући невиност вожда.

Колико ће нас коштати препород, „проширени и надграђени“? Биће ли јунака који ће прерачунати финансијску и политички штету? Финансијски, политички и морални банкрот Македоније ? Ко ће дефинирати одговорност учесника и саучесника у пљачки која је камуфлирана патриотизмом? Први „препороднички“  извртач истине, а касније и вицепремијер за европска питања, поднео је оставку и нестао. Избегао одговарати у вези са дојучерашњим лажима и о дебаклу и банкроту који нас неће заобићи  јесенас. Колики ће бити списак избеглица за „препородничког“ брода?

Остаће ли неко да оркестрира хорско певање мудрости вожда коме нико  није раван, сем Бога и Александра, када наш Титаник потоне и ми са њим.

Скопје, 8 јула, 2009 г.